Prostitucija nije najstariji zanat na svetu - to je najstarija opresija

Živimo u predominatno muškom svetu u kome preovladava moć muškaraca i taj sistem nazivamo patrijarhat. Sama reč potiče još iz pre-antičkog i antičkog perioda, a označava vlast oca, pater familiasa nad porodicom, ženom, decom, robovima, životinjama, imanjem. U prošlosti, njegova apsolutistička moć se očitavala u tome da sve navedeno razume kao svoje vlasništvo i u skladu sa tim raspolaže kako želi, do te mere da je zakonima bilo uređeno da ima pravo da odlučuje o životu i smrti članova/ica svoje porodice.

Danas patrijarhat podrazumeva nejednake odnose moći u društvu i  takođe doslovno označava tu moć i kontrolu skoncentrisanu u rukama muškarca. Danas,  patrijarhat različitim metodama, od svakodnevnih poruka koje dobijamo u detinjstvu, preko crtanih filmova, igračaka, reklama, filmova, obrazovanja, medija itd. nastoji da svede žene na seksualno i reproduktivno roblje, i time pokaže da je jedina svrha  žene zadovoljenje potreba muškarca, bez obzira na to da li je reč o kućnim poslovima, brizi o deci ili seksu. Predstavlja se da je jedina uloga žena da budu „dobre u krevetu“, odnosno da seksualno zadovolje muškarca i pruže mu sve što on poželi i „dobre majke“ koja će roditi i odgajati decu onako kako on to zahteva. Mi živimo u mizoginom svetu u kojem su žene izložene raznim oblicima nasilja, pa tako postoje brojna istraživanja koja daju zastrašujuću statistiku da je svaka treća žena u svetu preživela neki oblik nasilja – psihološko, seksualno, fizičko ili ekonomsko. Svuda oko nas, od reklama za piva i sokove, dnevnih novina, knjiga, filmova, serija – šta vidimo? Vidimo potpuno seksualizovanu sliku žene sa implantima u ustima i grudima i velikom količinom šminke, ili kao u dnevno političkim novinama, poput Blica, potpuno golo žensko telo koje je tu poput nekakvog komada nameštaja „samo za muške oči...“. 

Kad govorimo o seksualizaciji i objektifikaciji žena, pornografija i prostitucija su ključni sistemi patrijarhata i mizoginije. Ova dva sistema podstiču i sprovode u delo potčinjavanje žena. Pošto su sistemi muške moći, oni reprodukuju i erotizuju muško nasilje nad ženama koje je osnov dominacije. Prostitucija i pornografija su sistemi u kojima su žene u potpunosti lišene dostojanstva, ljudskosti, bilo kakve vrednosti, svedene na objekat muške seksualne požude. Patrijarhat, kao sistem dominacije muškaraca, uvek i stalno nastoji da zadrži moć i kontrolu nad ženom. Kad, recimo, govorimo o braku, tu postoji papir, koji se smatra obavezujućim i pored toga različiti vidovi društvenog pritiska zbog kojih izvestan broj žena biva primoran da bude u braku i kada on podrazumeva da svakodnevno preživljavaju seksualno, psihološko i fizičko nasilje. Na osnovu bračnog ugovora, muškarac podrazumeva da žena postaje njegovo vlasništvo sa kojim on može da radi šta god poželi.

Razni su načini na koje se sprovodi, iskazuje i zadržava ta dominacija, a prostitucija i pornografija su među najeksplicintnijim i najtežim. U prostituciji i pornografiji činjenica da postoji novac daje muškarcu ’pravo’ da sa ženom radi  šta god mu padne na pamet – vezuje, siluje, drogira, prebija, urinira... Važno je isto napomenuti da žene u prostituciji imaju seksualne odnose sa muškarcima sa kojima inače ne bi imale da ne postoji novac  - dakle, novac ovde ima ulogu fizičke prinude, ni u kakvom slučaju želje ili izbora – reč je o apsolutno neželjenom seksualnom kontaktu. Za mnoge je činjenica da se daje novac , ma koliko mizerna ta suma bila, značajnija od same žene, čak i ako je to košta života. Važno je da znamo da prisustvo novca ne može i ne sme da zamaskira da se kod prostitucije radi isključivo o seksualnom, psihološkom i fizičkom nasilju. Prostitucija i pornografija su van svake sumnje industrije komercijalizacije seksualnog nasilja – Prostitucija je seksualno nasilje koje ima za rezulatat ogromnu novčanu dobit za neke od počinioca.

Seks industrija, poput svih drugih jakih industrija, ima lokalne i međunarodne ogranke koji funkcionišu u lokalnim zajednicama, i neprestano se širi i raste kako se razvija tehnologija. Prostitucija je, kao i pornografija, dostupna i „reklamira“ se na internetu, čak i na sajtovima online škola za učenje stranih jezika gde se nudi kao jedan od  „servisa“ i nerazdvojiva je od pornografije.  Pornografija je sama po sebi , isto kao i prostitucija, sistem seksualnog i fizičkog nasilja. Žene u porno industriji  tokom samo jednog snimanja više puta bivaju silovane, a nekada i silovane i pretučene. Pornografija je takođe jedan od načina kroz koje se dominacija muškaraca, potčinjenost  i potpuno obezvređivanje žena predstavljaju poželjnim. Ona je sistem koji erotizuje mušku moć i nasilje. Dodatno, pornografija je čak i kada deluje potpuno naivno i nevino kroz prizmu mejnstrim kulture, kao u onim naizgled bezazlenim „časopisima za muškarce“ poput Plejboja i Hastlera, jedno od sredstava uvlačenja žena u lanac prostitucije. Isto tako, posledica pornografije je da normalizuje nasilje i da oni muškarci koji koriste pornografiju sprovode seksualno nasilje nad ženama bez obzira na to da li se radi o partnerkama ili ženama u prostituciji.

Na kraju, kad pogledamo i samo reči koje se u narodu koriste da bi se označile žene u prostituciji i muškarci koji ih iskorišćavaju, teško je ne primetiti da je glavni cilj patrijarhata da žene ponizi, dehumanizuje i predstavi kao ništa više do robu, puki predmet raspolaganja između muškaraca. U 99,99 odsto slučajeva ti koji iskorišćavaju žene u prostituciji su heteroseksualni muškarci. U bosansko-hrvatsko- srpskom jeziku ni ne postoji adekvatna reč za muškarca koji iskorišćava žene u prostituciji. On je uvek klijent, kupac, korisnik.., a nijedna od tih reči ne implicira da on iskorišćava žene u prostituciji, niti povlači sa sobom bilo kakvu stigmatizaciju ili osramoćenost. Sa druge strane, reč koja se koristi za žene, kurva, nosi sa sobom teret izopštenosti iz društva. Čak i ako uzmemo reč kurvar, koja je ređe u upotrebi u narodu,  taj mušakarac će biti smatran nekim ko ima uspeha kod žena, neodoljiv je i prema tome uživa još veći ugled u svojoj zajednici, a žena će biti ona od koje će sklanjati pogled, sprečavati decu da joj se javljaju, gledati prezrivo u prodavnici...

Zbog svega ovoga, i dodatno kada imamo u vidu da je ogromna većina žena uvučena u industriju prostitucije između 13-e i 15-e godine života, kada znamo da žene u prostituciji bivaju kontinuirano drogirane, da im se preti batinama, prebijanjem članova porodice ukoliko pomisle da prestanu, ne možemo reći da je prostitucija pitanje volje i izbora jer uopšte ne postoje uslovi u kojima je moguće napraviti istinski izbor.